Ако припитомим сунце, да ли ће ми бити ближи
осмех и познати осећај голицања у грлу.
Мени су дуго причали о Малом принцу
али сам га упознала тек у току једног од хиљаду залазака,
одмах низ глатки степеник,
низ стрми, брдовити силазак,
с мишљу на џиновске шуме,
у мени,
заспале сеновите виле
и одлепршале скакавце
низ воду,
и још даље,
низ камениту земљу
по којој су расли баобаби
и жуте круне.
И није било никог да их сасече.
Зато смо моја неба и ја
дуго посматрали зреле трешње
и осећали разливање топлих речи од чоколаде
које смо преносили с једног краја приче
на други
крај,
и осећали смо да тај Мали принц сада стоји крај своје руже
и да је воли,
онако непостојан
и вечан.
Коментари
Постави коментар