VI: „Oрлови рано лете”, Бранко Ћопић

Бранко Ћопић (1915-1984) рођен у Босанској крајини, увек је био окренут ка духу ведрог човека из босанских предела, којег је врло успешно умео да ослика у својим хумористичким и дечјим романима и причама. Учествовао је у рату и његова поједина дела написана су са изразитим ратним осећањем. Нажалост, крај његовог живота обележиле су ратне трауме којима он подлеже, те живот завржава самоубиством са Бранковог моста у Београду. Иако овај мост бива упамћен по овом тужном догађају, мост је заправо име добио по споредној улици. Елем, изразиту тугу и горчину коју је Ћопић осећао, умео је на виртуозан начин да преточи у хумор, доброту, али и тешко обојену судбину јунака. Његова најзначајнија дела су: Глуви барут, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Башта сљезове боје, Јежева кућица, Орлови рано лете, Магареће године...

Пре него што пређемо на анализу романа, погледајмо дневник читања.

Дневник читања:

Орлови рано лете: 

Бранко Ћопић

ПРВИ ДЕО

1. Разговор Јованчета и Стрика. Сазнајемо судбину погинулог хајдука и идеју хајдуковања (Црно море и Дунав).

2. Господин Паприка (надимак, прут и бег)

3. Јованче и Стрико (присећање на Дунав) враћање у садашњост: без девојчица, о Луњи.

4. Стрико и Луња, како је Ђоко Потрк добио надимак (бег са крстом) а како Лазар Мачак (љутити мајстор).

5. Стрико и Мачак доводе, натовареног старудијама, магарца ноћу у Тепсију.

Хумор: разговор Мачка сам са собом; Стриков страх и завијање попут вука.

6. Мачак долази до Тепсије; шегачи се са Стрицем који спава; поправља му шешир

Хумор: назив отрова на шеширу.

7. Ник Ћулибрк, Вањка Широки и Николица с приколицом долазе у дружину (сцена: Стриц на дрвету).

8. Иако мали, они су ипак били ђеца своје земље. 

Заклетва на гробу хајдука Јованче.

9. Уређивање Тепсије: кућица за Жују и колиба; како размишља пас.

10. Завршетак изградње; Овђе живи храбра чета харамбаше Јованчета.

11. Огњиште и откриће пећине.

12. Долазак Луње до чете; она је открила њихово склониште.

13. Луња и Паприка: Луња се одмеће у хајдуке и упада у пећину.

14. Мачак и Јованче иду у пећину.

15. Зашто нема Мачка и Јованчета? Храбра чета на дрвету.

16. Луња примљена у чету.

17. Дружина се проширује; Жуја добија нову кућицу у коју упада Стриц, док Стриц лежи на ливади, проналази га старац.

18. Половићемо их као мишеве. 

Родитељи сазнају за одметништво.

19. Луња предосећа да их неко тражи.

20. Пољар Лијан у потрази.

21. Лијан упада у рупу код Жује. 

(Хумор: страх и нежност према ракији)

22. Надмудристе ме совом Јамом, али и Ја ћу вам Подвалити. Чека Вас Велико Изненађење. 

Чета сазнаје да је откривена.

23. Ратни план код кнеза Ваљушка. Открива се Лијанова велика приврженост дечацима.

24. Велика битка. Стриц остаје без батина. Сви дечаци, сем Јованчета заробљени.

25. Стођаволи бивају ослобођени захваљујући Николетини и храбром повратку Јованчета. Сва кривица пада на учитеља.

26. Учитељ Паприка одлази из села након напијања са попом и кнезом. Све се примирује, па и дечаци. Тоном приповедања наслућује се скора невоља.

ДРУГИ ДЕО

1. Почиње рат. Николетина одлази. Стриц и Јованче одлазе до његове мајке.

2. Туку се наши и њемачки авиони! Крај детињства.

Па ја више нијесам ђак, готово је!

3. Осипање војске.

4. Николетина се враћа ноћу (Важно не предати пушку!).

5. Долазе немачки тенкови.

6. Италијани и Немци одузимају оружје. Појављују се гомиле насилника и паликућа, усташе. Николетина долази на идеју да дечаци преузму на себе улогу извештача.

7. Подела улога: тркачи, осматрачи и стражари. Раздвајање Луње (ОПИС! скамени се, хладна и неприступачна) и Стрица (Маричина јабука; симбол јабуке).

8. Паљење ватре. Дружини се прикључује и пољар Лијан.

9. Пуцају на Стрица.

10. Ник, Јованче и Луња разговарају о Стрицу, док их он слуша иза жбуна и толико се уживи у причу о себи да се расплаче (слика рањеног себе док га драга оплакује). Луња заиста ставља Стричеву главу на крило. Лагано помирење: јабуке и шешир.

11. Војска се приближава Прокином гају, Мачак и Јованче одлазе у пећину са Николетином и учитељицом (стиже их и Лијан).

12. Рушење школе.

Рат! То ли је, дакле, та страшна нељудска неман која из роднога краја, из гнијезда њихова детињства, истргне вољену и познату ствар и за собом остави нешто ледено и туђе, без трунке живота.

12. Пребацивање преосталих школских ствари у логор.

13. Истраживање пећине.

14. Опкољавање гаја.

15. Дружина се скрива у пећини. Непријатељ је у логору.

16. Срећу се са Николетином и његовом дружином. Планира се напад на непријатеља.

17. Преотимање оружја.

18. Бомбардовање.

Лазар Мачак, вјешти брат, више вриједи нег сав рат.

19. У Тепсији се смешта партизанска радионица. Мачак је у радионици, дечаци одлазе у курире.

20. Пољар Лијан и Луња постају обавештајци.

21. Стриц одлази код "дебеле Марице" и полако се заљубљује у њу, Луња то сазнаје: с тугом сагледана само у своје мало опустошено срце. Јованче јој изјављује љубав, Луња одговара: Ја ћу те сваки дан чекати.

22. Омладински ударни батаљон с командантом Николетином Бурсаћем; Опроштај Стрица и Луње: Стриче, нећу те заборавити, али знај: никад више нећеш наћи оне своје некадашње Луње ... Отишао је Стриц носећи у души прву истинску тугу у животу и неизбрисив лик тихе девојчице, која га је некад предано вољела и коју он ипак није умио сачувати.

23. Луња испраћа своје другове: у рат је отишла Јованчетова дружина.

Нека буде онако како су се договорили на последњем састанку у Гају: они који остану живи, састаће се једног дана опет у Прокину гају, наложиће ватру у логору Тепсија и око ње ће причати о онима који се нису вратили. Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је једино богатство наших ђечака.

Питања за анализу:

• Укратко препричај радњу романа. Издвој неколико најважнијих догађаја.
• Сви ликови овог романа носе симболична имена. Објасни зашто су добили баш те надимке и шта они говоре о њиховом карактеру.
• Како се формира чета? Зашто је баш Јованче харамбаша? У којем роману си се сусрео са четом и хајдуцима? По чему су они слични, а по чему различити од ове наше чете? 
• Када неко друштво или чета у роману има колективне особине и учествује у заједничкој радњи са истоветним одлукама, онда говоримо о колективном лику. Овде, пак, чета има само колективне идеје, које се заснивају, пре свега, на бегу од школе, док свако од ликова има своју улогу у роману. Неки од њих имају изразито хумористичну улогу. Који су то ликови и чиме се постижу хумористични елементи? 
• Који ликови се највише истичу? Опиши главне ликове.
• На врло пажљив начин, Ђопић је изнео љубавну причу, која је, поред ратне, означавала одрастање Луње и Стрица. Опиши њихову љубав: Како се Луња осећала приликом задиркивања о Стрицу? Да ли је Луња због Стрица дошла у дружину? Како тумачиш Стричево понашање приликом Луњиног доласка? Луња се више пута показала као најхрабрија у чети, како је на то реаговао Стриц? Да ли је Стриц крив што није умео да задржи Луњину љубав? Зашто сам рекла да је овај растанак међу њима означавао и одрастање? 
• Који догађај ти је био најзанимљивији у првом делу романа?
• У роману Дечаци Павлове улице имали смо прилику да видимо како изгледа борба међу децом, и како она уме да буде окрутна, као и како изгледа када најбољи међу њима изгуби живот. Како су се дечаци из храбре чете Јованчета снашли у борби одраслих? Мислиш ли да ће и неко од њих погинути? Да ли су они свесни тежине рата?
• Опиши дух народа у време окупације. Како реагују на окупатора, шта дечаци преузимају, ко је главни јунак тихе револуције?
• У другом делу романа Лијанов лик добија праву пуноћу. Сазнајемо колико он заправо воли децу и на шта је све спреман како би им помогао, али и колико уме да буде неспретан и занимљив и тако буде главни хумористични лик. Опиши Лијанов лик.
• У роману је описано формирање нове одбрамбене чете, коју је предводио Николетина Бурсаћ, а која је била партизанска. Како су дечаци помагали овој чети? Које су биле њихове улоге у револуцији? Да ли знаш за још неки вид одбране у Србији у то доба? 

(Историјски оквир описаних дешавања: У књизи је описан почетак Другог светског рата и долазак окупатора, Немаца и Италијана. Тада су се формирале чете партизана и четника. Страшно је то што се у историји нашег народа дешавало више пута да осим што се боримо са непријатељем, боримо потом и са нашим, српским, неистомишљеницима. Тако су се бирале политичке стране, и тако је долазило до многобројних непотребних жртава. Усташе, које помиње Ћопић, били су сарадници окупатора, Хрвати, који су касније, нажалост, спроводили велике прогоне Срба, Јевреја и Рома. Срби су у Другом светском рату изгубили много жртава, а из њега су изашли као комунисти. Србија се ослободила комунизма неколико деценија касније, што је оставило велики утицај на православни живот Срба.) 

• Како се роман завршава? Како си се осећао након што си прочитао крај? Да ли је крај праведан? 
• Издвој догађај из другог дела романа који је оставио на тебе најјачи утисак.

Да ли ти се роман допао? Објасни зашто.

 Према овом роману снимљен је и филм, а ми ћемо га ускоро и погледати!

Срећан рад!

🙋

Извори слика: https://www.prerazmisljavanje.org/2014/05/04/branko-copic-orlovi-rano-lete/

www.delfi.rs