То је љубав за облак, што плови овуда
за песму, што се овде разлеже;
Како смо већ учили, у песми Душана Васиљева, домовина није само тло на којем смо одрасли, већ и све оно што чини наше срце испуњеним.
Тако да је домовина и онај осећај лепоте који проузрокује одређено књижевно дело, осмех или идеја коју нам пружи. А знамо да то не проузрокује баш свако дело, и не делује баш на сваког човека.
За уметност је потребно имати и изграђивати слух. Почетни кораци за то се добијају управо у настави српског језика.
За књижевни текст није потребно имати и знати теоријска и стилска средства, већ и структуру језика. У томе нам доста помаже граматика, јер нас учи томе како наш језик заправо функционише.
А то су моћна средства. Чак ни не знате колико. Ако ослушнете, можда вас науче и како се добијају крила.
;)
Потражите: Српски за пети
Српски за шести
Коментари
Постави коментар